prijava
SARAJEVO, 30. marta (FENA) - Evropska unija se danas suočava sa teškim izazovima, dovodi se u pitanje kohezija Evrope jer nakon pojave pandemije svaka država članica određuje vlastite mjere koje se kreću od restrikcije izvoza medicinske opreme do blaže ili strože kontrole granica unutar same Unije, ocijenio je u razgovoru za Fenu generalni sekretar Panevropske unije BiH Haris Ćutahja.
Po njegovim riječim, institucije Evropske unije kaskaju za državama članicama u određivanju mjera u borbi protiv koronavirusa kao i u koordinaciji mjera koje one određuju što samo za sebe potvrđuje da Evropska unija nije baš bila spremna za ovakvu katastrofu. Međutim, to je na dobrom putu da se promijeni. Odgovor Evropske unije će se zasnivati na četiri prioriteta: ograničavanju širenja virusa, osiguranja medicinskih zaliha, podsticanju traženja vakcine i podrške ekonomiji.
Naglašava da postoji nezadovoljstvo i u zemljama zapadnog Balkana slabom reakcijom Evropske unije, prvenstveno restrikcijom izvoza medicinske opreme. Po izjavama nekih lidera zemalja regije, ove zemlje su prepuštene samima sebi. Predsjednik Republike Srbije Aleksadar Vučić je išao tako daleko i da kaže da evropska solidarnost ne postoji, da je to bajka na papiru. Međutim, ambasador Johann Sattler, šef Delegacije Evropske unije u BiH, takve je izjave demantirao najavom neposredne pomoći od sedam miliona eura Bosni i Hercegovini za zdravstvene potrebe i naknadnoj pomoći za ekonomske posljedice pandemije koja će iznositi do 50 miliona eura.
- Vučića je EU demantovala i odlukom da za pomoć Srbiji izdvoji još i više, 93,4 miliona eura. Ovim je Evropska unija pokazala da je prijatelj Bosni i Hercegovini i zapadnom Balkanu i u teškim vremenima - kaže Ćutahija.
Ako budemo razmišljali malo dugoročnije, dodaje, postavlja se pitanje šta nakon korone.
- Pandemija će imati dalekosežne posljedice, od kojih će, poslije smrtnih, najgore biti one ekonomske. EU će nakon pandemije sigurno raditi na boljem integrisanju zdravstva, ali nameće se pitanje na čemu će raditi države zapadnog Balkana? Drastičnost restriktivnih mjera ukazuje na činjenicu da je puno njih kojima ne pada teško da ih uvedu, čak i likuju nad tim, a postoji i realna opasnost da ih zadrze i duže nego što je to potrebno kad pandemija prođe. S druge strane, proces proširenja EU unije nije stao iako je u javnosti, našoj i svjetskoj, u prvom planu korona virus. Sjeverna Makedonija i Albanija su jako blizu otvaranja pregovora za članstvo u Evropskoj uniji, a ostale države regije koje su u različitim fazama pristupanja i dalje rade na ispunjavanju uslova, koliko to trenutna situacija dopušta. Evropska unija uporno potvrđuje evropsku perspektivu BiH ali trebamo znati i to da je proces pristupanja danas rigorozniji i sveobuhvatniji nego ranije. To znači da reformama moramo pristupiti puno ozbiljnije i odgovornije i da pristupanje Evropskoj uniji, kao naš glavni vanjskopolitički prioritet, nikad ne smije pasti u drugi plan - zaključio je Ćutahija.
(FENA) F. F.
