prijava
SARAJEVO, 4. novembra (FENA) – „Humanističke nauke i mit o nepotrebnosti“ bila je tema prvog okruglog stola, koji je organizirao Fakultet političkih nauka Univerziteta u Sarajevu s ciljem otvaranja ozbiljnih diskusija o modalitetima povezanosti visokoškolskog obrazovnog sistema i tržišta rada.
- Inicijativa Univerziteta je da se napravi sedam ovakvih razgovora. Neprestano govorimo o tržištu rada, koje treba da izađe iz strategije razvoja. S obzirom da smo država kakva jesmo mi nemamo jedinstvenog pogleda šta bi trebala biti ukupna strategija društvenog razvoja BiH. Prečesto se tržište rada vezuje za obrazovanje a manje za strategiju razvoja. U takvoj situaciji mislim da su nam ovakvi razgovori poput današnjeg okruglog stola neophodni – izjavio je Feni dekan Filozofskog fakulteta Muhamed Dželilović.
Cilj je da se vidi šta profesori sa različitih fakulteta i disciplina koje se izučavaju misle o odnosu visokog obrazovanja i tržišta rada u BiH, gdje postoji 12 obrazovanih sistema i 12 strategija razvoja.
Tokom okruglog stola doktorant na Filozofskom fakultetu Matija Bošnjak govorio je o humanistici na pragu smjene generacija i tradicionalnim vrijednostima u svjetlu neočekivanih izazova.
- Pitanja budućnosti humanistike se tiču budućnosti obrazovanja kao takvog, obrazovnih ustanova i modela. Problem je što su se kriteriji učešća u društvu prilično promijenili u odnosu na prethodnih 50 godina. Društvo više ne prihvata i ne uvažava model intelektualca koji je humanistička znanost nudila Evropi i svijetu od svog postojanja do danas. Trebamo na novi način promisliti šta znači biti intelektualac, društveni kritičar i znanstvenik humanističkih znanosti na potpuno novi način – poručio je Bošnjak.
Na osnovu održavanja okruglih stolova, zaključeno je, da bi se moglo doći do kratkoročnih i srednjoročnih projekata u Bosni i Hercegovini, pri čemu bi Univerzitet u Sarajevu mogao ponijeti onu temeljnu funkciju zbog koje je i osnovan – trasiranje puteva društvenog razvoja zemlje.
Samo na taj način, smatraju profesori, može se ispravno pristupiti i pitanju odnosa obrazovnog sistema (naročito visokog obrazovanja) i onoga što se uobičajeno zove „tržište rada“.
(FENA) E. F.
